Марета Нел Вест Његово величанство Месец Колико пута је фраза „скинућу ти месец” изречена? Марета Вест нам није дословно поклонила Земљин природни сателит, али га је проучавала и одредила локацију на којој је 1969. године први астронаут крочио. Без сумње, њен рад је био мали корак за геологе али велики скок за човечанство. Њена прича почела је 57 година раније, у држави Оклахома (САД), где је рођена 1915. године у фамилији америчких пионира. Неколико деценија раније, њени баба и деда су се селили како би настанили индијанску територију, у складу са државном популационом политиком настањивања територије након расељавања Индијанаца. Марета је одрастала у градовима Тулса и Оклахома и у 22. години је дипломирала геологију на Оклахома Универзитету, где је била члан Капа Капа Гама сестринства. Она се може сматрати пиониром, не само због историје своје породице, већ и због своје личне посвећености. На почетку своје каријере, око 1940, Марета је већ више од једне деценије радила као нафтни геолог у нафтној индустрији која је била у пуном цвату. Она је била и први геолог у Оклахоми пре него је постала први геолог којег је ангажовао Биро за геолошка истраживања Сједињених Америчких Држава (УСГС) у Аризони 1964. Две године раније, у сред Хладног рата са бившим Совјетским Савезом, Председник Џон Ф. Кенеди је одржао говор који је означио почетак Америчке трке за Месец, чија су површина и геологија тада биле непознаница. Изазов који су САД поставиле пред СССР, који је до тада био ненадмашан у истраживању свемира, биМарету Вест сврстао у првог астро-геолога. Она је била једина жена у НАСА тиму за експерименталну геологију који је припремао слетање човека на Месец: Аполо 11 мисију. Она је учествовала у припреми карата које су коришћене за подучавање астронаута и одговорна за картирање и маркирање најподесније тачке за слетање (јужно од Мора „Транкуилити” - прим. прев. Море Спокојства) крхке летилице Игл (прим. прев. Орао), у којој је требало да путују Армстронг и Алдрин у јулу 1969. Марета је свесрдно бранила истраживање свемира као начин да се „дешифрује велики део онога што је остало непознато о нашој планети”. Након повратка Аполо 11, она се посветила проучавању података, узорака стена и фотографија које су астронаути прикупили. До пензионисања остала је укључена у процени и селекцији локација за слетање за наредне мисије на Месец и Марс. Преминула је 1998. године, готово 30 година након великог научно-технолошког изазова. Након њене смрт, њен пепео послат је у свемир, место о коме је толико сањала. Проучавање геологије нам даје одличну перспективу и омогућава да спознамо да је живот само тренутак у историји наше планете. 27
RkJQdWJsaXNoZXIy MTcxMDUyNQ==