Кармина Вирхили и Родон Утабана стаза до демократије Нагле и дуге климатске промене су биле окидач за пет масовних изумирања током геолошке историје Земље. Кармина Вирхили се посветила највећем од њих, изумирању на граници Перма и Тријаса, које је довело до нестанка 96% врста пре негде око 250 милиона година. Оно што она можда тада није ни слутила проучавајући узорке стена је да ће управо она бити покретачка снага за неке од важних промена у нашој новијој историји. Кармина је рођена 1927. године у Барселони у имућној породици. Њени родитељи су се побринули да она добије факултетско образовање када то још није било уобичајено. Похађала је учитељску школу, да би након тога дипломирала и докторирала (1956. године) природне науке на Универзитету у Барселони, где је радила као предавач. Остварила је веома присан однос са мајком, фармацеуткињом по професији, за време дугих боравака на селу, прво сакупљајући разне биљке, а затим вршећи и геолошка посматрања. Током једне од таквих шетњи, видевши је у жбуњу, пришао јој је један од становника села и предложио да се јави оближњој кројачици која би јој дала посао како би престала да ради ствари које не доликују једној дами. Био је то можда први, али не и последњи пут да се Кармина суочила са предрасудама које су владале о женама у патријархалној средини. Године 1963. постала је прва професорка на Унивирзитету у Овиједу, а трећа у целој Шпанији. Њено необично и готово егзотично присуство није било добро прихваћено у универзитетским кружоцима који нису радо прихватали улазак жена. Ове потешкоће нису успеле да је поколебају, тако да је чак и у таквим неповољним условима развила особине вође кога треба следити. Године 1968. уследио је премештај на Универзитет Комплутенсе у Мадриду, где је наставила своје истраживање и предавања све док није именована за декана Факултета геолошких наука, што је био прави преседан. Специјализовала се у области стратиграфије Тријаса и Перма, геолошких периода означеним преокретима и великим промена, слично политичким приликама у којима је живела. Последње године диктатуре, Кармина је била чланица тајне социјалистичке организације и укључила се у покрет промена које су се одигравале на универзитету. Године 1982. била је државни секретар за универзитет и истраживање у првој влади Фелипеа Гонзалеса и израдила је нацрт закона о реформи универзитета и закона о науци. Ови закони су били главни покретач да застарели франкистички универзитет напокон постане демократски универзитет, посвећен истраживању и отворен ка друштву. Оставку је дала 1985. године због здравствених проблема своје мајке. Неколико година касније, водила је Колехио де Еспања (прим. прев. Шпански колеџ) у Паризу, где је неуморно радила на ширењу културе, да би 1996. године обновила своју политичку ангажованост као сенатор. Њене усађене људске и научне вредности омогућиле су јој да превазиђе родне предрасуде, представљајући пример за достизање циљева који су иницијално женама били неостварљиви. Њена страст према геологији и њена борба за демократију и слободу донели су јој небројене награде са разних универзитета, и влада Француске иШпаније. Преминула је 2014. године и донирањем свог тела науци, овековечила је и после смрти своју посвећеност истраживању. „Моја мала сатисфакција је да мислим да сам допринела стварању првих ципела којима ће наш универзитет почети пут ка аутономији.” 31
RkJQdWJsaXNoZXIy MTcxMDUyNQ==