Мери Енинг Необичан живот уклесан у камену Почетком 19. века, када је сакупљање фосила било само хоби, а палеонтологија још није постојала као наука, једна жена ниже класе без образовања дошла је до открића која су је чврсто поставила у центар дебата елите научних кругова. Током тих година, основе геологије су биле постављене у оквиру недавно основаног Геолошког друштва Лондона (1807), изабраног клуба који никада није прихватио у своје чланство „мајку палеонтологије“, или било коју другу жену, све до 1919. године. Мери Енинг је рођена 1799. године у Лајм Реџису, приморском граду у Енглеској који се некада, пре 200 милиона година налазио близу екватора и био прекривен водама тропског мора. Стене са литица на којима је Мери живела богате су фосилима из јуре, које је њен отац прикупљао, и продајом допуњавао породични приход. Његова изненадна смрт, када је Мери имала само 11 година, значила је да је породица морала да прода и сакупљене куриозитете (као што су били амонити и белемнити) да би преживела. Од десеторо деце из брака њених родитеља, само су Марија и њен брат Џозеф преживели детињство. Срећа им се осмехнула када је Џозеф пронашао лобању нечега што је изгледало као крокодил. Након годину дана сталног ископавања, Мери је успела да открије остатке чудног створења дугог више од 5 метара: првог ихтиосауруса. Морски гмизавац привукао је пажњу научних кругова Лондона, а углед породице Енинг се проширио. И поред тога, њихова примања су била мала, а њихово занимање опасно. Они су, у потрази за фосилима, били принуђени да обилазе обалу испод литица са којих су се обрушавале стене и Џозеф је зато напустио тај посао. Године 1820. Мери је пронашла скелет новог морског гмизаваца, плезиосауруса. Врат му је био изузетно дугачак и изазвао је сумњу анатома Жоржа Кивијеа, који је сугерисао да је реч о фалсификату. Када је контроверза била решена, а Кивије исправио своју тврдњу, Мерину радњу са фосилима су почели да посећују међународни геолози и колекционари. О фосилима је учила сама: копирала је научне чланке, цртала илустрације, сецирала рибе и сипе... Међутим, њени савременици су та открића приписивали божанској наклоности, јер је са само годину дана неким чудом преживела удар грома. Мери је била свесна да су је „џентлмени науке“ искористили да стекну престиж, а да јој нису приписали заслуге и таква је ситуација остала све до 1828. године, када је пронашла први костур птеросауруса ван Немачке, а геолог Вилијам Бакланд је њој приписао тај налаз. Енинг је умрла релативно млада, са само 47 година, од рака. Њена открића су доказала да су Земљу раније насељавале веома различите врсте, доводећи у питање креационе теорије и формирајући темељ теорије еволуције коју ће Дарвин формулисати 50 година касније. Иако је радила ванформалних институција, њеноиме су забележиле неке од тих институција. Црква у Лајм Реџису је направила витраж у њену част, „у знак сећања на њену способност да промовише геолошку науку“, а Геолошко друштво из Лондона објавило је похвалу, прву посвећену жени и једину похвалу која је посвећена особи која није била члан Друштва. Тиме је скромна Мери Енинг успела је да уђе у историју. Свет ме је тако свирепо искористио, бојим се да ме је учинио неповерљивом према свима. 15
RkJQdWJsaXNoZXIy MTcxMDUyNQ==